KAČAMAK ZA VEČERU ZA RUČAK PITAGORA

RAZGOVARALI SU
MEĐ SOBOM
U TIŠINI
PREDUGO
DO ZAKLJUČKA
DOLAZIVŠI
SITNIM
SKORO MIKRONSKIM
OD STOTINU STOPA
KORACIMA
NE ŽELEĆI DA MENJAJU
ISTORIJE TOK
ALI NJEN LIČNI OPIS
OOO DA
ITEKAKO

*   *   *   *

-Nokti se seku..gospodine Pitagora..a ne ruke..ruke se skraćuju ili oduzimaju-
-Vidim da ste previše vremena proveli pod staklenim zvonom gospodine Isak..pa Vam vaše reči ne odzvanjaju dovoljno jako u kortexu kad ih na glas izgovarate-
-Mož' si misliti-
-Možu-
-Nego šta ćemo sa Vavilonskim zidom?-
-Da rušimo-
-A pustinja?-
-Pa nek pustinja pređe na ovu stranu...to je samo pustinja pobogu..nije devetoglavi vanbračni sin Boga sunca-
-Video sam jednom to derište kako ždere..nogama je ubacivao hranu u ruke..a rukama hranu u usta-
-Vrlo nehigijenski..zar ne mislite tako gospodine Pitagora?-
-NE!..Mislim ovako:
(Gospodin Pitagora uze trijangl u svoju desnu ruku,a u levu od avokada štapić,pa započne pesmu što Istorijska polja uzora,menjajući ih svakim novim stihom,na radost čovečanstva,al na žal Istorije Zapisnika)
VOLEO SAM PLAVI MANGO
I SA NJIME PLESO TANGO
AL PLES TAJ PRLJAV BEŠE
MANGO SE O MENE ČEŠE
ISTORIJU MENJAM ZATO
U KOSMOSU JE MOJE ZLATO

-Gospodine Pitagora pa vi ste upravo ovim stihovima promenili tok istorije i napisali nove zakone fizike..KAKAV TRENUTAK U VREMENU!!!KAKAV TRENUTAK!!..hvala Vam gospodine Pitagora-
-Nema na čemu..to će Vas koštati 99 kopejki-
-Izvolite-
-Hvala-

*   *    *   *

RAZGOVARALI SU
MEĐ SOBOM
U TIŠINI
PREDUGO
SVE DOK TIŠINA
NE ZAMOLI IH
DA IZ NJE IZAĐU
TE ONI HITRO
SITNIM KORACIMA
IZ NJE POHRLIŠE
ZAHVALIVŠI JOJ SE
ODMAH PO IZLASKU
TIHO NA SREDNJE UVO
REČIMA:
-NIKAD TE NEĆEMO ZABORAVITI MAJKO!-
I NIKAD JE
NE ZABORAVIŠE
IAKO 
TERANI SU
DA BERU 
RUBIKOVE KOCKE
SA MANGOVA DRVETA
SVAKE SREDE
DO KRAJA
SVOJIJEH MIZERNIH
ŽIVOTA



KRAJ