BEŽANJA U NAZAD

SNEG JE DANAS
BIO PRIJATAN
PA MAJKA
NIJE OD NAS TRAŽILA
DA U 
VRELO PALMINO ULJE
NOGE SPUŠTAMO
SAMO JE OTVORILA VRATA
VELIKE BELE SOBE
I REKLA DA
IZAĐEMO NAPOLJE
A MI NIKAD
NISMO BILI NAPOLJU
PA SMO POŽURILI
DA SE NE PREDOMISLI

*   *   *   *

-Lepo je-
-Meni se viša sviđa soba-
-Mislim da smo sada slobodne-
-Misliš?-
-Sigurna sam-
-Ako zatvori vrata..nema više vraćanja-
-Znam-
-Ostajemo ovde u pustinji-
-Možda ima nešto iza pustinje-
-A ako nema?-
-Sigurno ima-
-A ako nema?-
-Onda smo izgubljene-
-Isto je kao u sobi-
-Nije-
-Jeste..pogledaj u prazninu-
-Gledam-
-Osećaš li vetar?-
-Da-
-Vidiš da nije isto-
-Da li si ponela plavi mango?-
-Nisam-
-Onda moramo da se vratimo-
-Mislila sam da nema vraćanja-
-I ja sam mislila..ali smo mrtve bez plavog manga-
-Možda bi mogle da probamo da se uzdržimo od uzimanja...možda bi nam organizmi sami odbacili potrebu-
-I ti i ja znamo da to ne ide tako-
-Znamo li?-
-Znamo-
-Vraćamo se?-
-Vraćamo-
-Srećom nije zatvorila vrata-
-Srećom-

*   *    *    *

KIŠA JE DANAS
BILA PRIJATNA
PA OTAC OD NAS
NIJE TRAŽIO
DA BUDE MAJKA
SAMO JE OTVORIO
SVOJU LOBANJU
I POKAZAO NAM
KUDA IDU MISLI
DOK ĆUTI U TAČKU
DUGO SMO
NE POVRAĆAJUĆI
GLEDALI U TAJ PRIZOR
ONDA SU NAS VRATILI
U VELIKU BELU SOBU
ZABORAVIVŠI
DA NAOŠTRE ZIDOVE
NA NAŠE NOKTE
KIŠA JE DANAS
BILA PRIJATNA
HVALA JOJ NA TOME