KOSTOLOV UMIRE NA KRAJU

ZNALA JE 
DA ĆE
KOSTOLOV
KAD TAD 
UMRETI
I 
DA ĆE
OPALNE SUZE
KAD TAD 
UKRASITI
NJENO SUVO LICE
PA JE UVEK 
NOSILA CRNO
ČAK I
U VREME
PRAZNIH DANA
ALI KOSTOLOV
SE NIJE DAO
BIO JE JAK
I 
NIJE SE PLAŠIO
DA TRČI U VIS 
ZATO JE ČESTO
I BEŽAO
U MAGLU
NADAJUĆ SE
DA BELO
NIJE CRNO
I
DA CRNO
NIJE BELO
ALI
ONA JE
UVEK
DUBOKO TRČALA
ZA NJIM
NOSEĆ CRNO
U RUKAMA
I
NADU 
U SVOM 
ŽELJNOM OPALNIH SUZA 
SUVOM LICU

*   *   *   *

-Kostolove mučiš me već godinama...i ti i ovaj jebeni Vavilonski zid-
-još uvek se ne otvara?-
-Ne-
-E Ženo!Ženo!trebalo je da nađeš vrata,a ne da kucaš o Zid-
-Ma vrata se lako otvaraju..Kostlove..Zid niko ne otvara kad na nj kucaš..zato rešila sam da se ipak držim Zida-
-Odoh ja da nađem vrata..pa ću ti Zid otvoriti sa druge strane-
-Požuri Kostolove!Požuri!Odlaze mi misli,dolaze mi gosti-
-Dobro!dobro!..samo ti nastavi da kucaš o Zid..to će mi biti znak..tako ću se lakše orjentisati kad pređem na drugu stranu-
-Plakaću u Zid..Kostolove..tako ćeš me najlakše naći-
-Pa nisam umro u snu da u Zid plačeš-
-Nisam sigurna Kostolove-
-Nisam ni ja-
-Dal da plačem ili ne?...na tebi je da odlučiš-
-Ma plači..ko mu jebe mater..nije mi više bitno-
-A ja?-
-Šta ti?...pa tebi je bitniji ovaj Zid od mene-
-Grešiš Kostolove..Zid mi je bitan zbog tebe-
-onda glavom kroz Zid..kad ti dam znak sa druge strane-
-Ali ja nemam glavu?!?-
-Onda šakama-
-Nemam ni šake..Kostolove...sve sam ti dala-
-Onda čekaj-
-Čekam Kostolove...da umreš na kraju-

*   *   *   *

UVEK JE NOSILA
CRNO
JER
ZNALA JE
DA ĆE
KOSTOLOV
KAD TAD 
UMRETI
I 
DA ĆE 
OPALNE SUZE
KAD TAD 
UKRASITI
NJENO SUVO LICE
NO
KOSTOLOV SE NIJE DAO
NIJE ŽELEO
DA UMRE
BEZ RAZLOGA
I 
STALNO JE
NA TOME INSISTIRAO
ŽELEO JE 
DOBAR RAZLOG
VREDAN UMIRANJA
PA MU JE ONA
JEDNE NOĆI
DALA RAZLOG
UMOTAN U 
OD BUREKA
MASAN PAPIR
I
ON JE UMRO
NA KRAJU
SA OSMEHOM
NA LICU
ŽIVEĆI VEČNO