BOG UJEO PSA

 DUGO SU VEĆ STARI

ON I ONA

ONA DUŽE OD NJEGA

ON DUŽE OD NJE

STARI SU

 PONEKAD SE NAŠALE:

-METUZALEM JE MALO DETE ZA NAS!-

ALI SE NE SMEJU

JER IH PUSTINJA

POSMATRA

PRATI SVAKI NJIHOV

POKRET

STALNO JE TU

DOSADNA 

NEPREGLEDNA

MISLEĆA

PUSTINJA

DUGO JE VEĆ

NJIHOV DOM

PREDUGO

 ZABORAVILI SU

KAKO SE MOLI

I KAKO VERA

IZGLEDA

ČUVAJU SE

SVOJIH MISLI

I

ZAKOPAVAJU

STARE DOBRE DANE

DUBOKO

DA BOG IH

NE VIDI
DA BOGOVI IH
NE VIDE

DA PUSTINJA

NE POJEDE IH

*   *   *   *

-Sanjao sam čudan san!-

-Pričaj nam Oče...pričaj nam...O tako volimo tvoje snove Oče!-

-I ja volim kad u glas govorite kćeri moje!-

-Pričaj nam Oče...stalno nam pričaj!-

-Donesite mi hladne kocke-

-Jel one velike?...Jel one Najveće Oče?-

-One od hiljadu stopa...njih mi donesite-

-Odmah Oče odmah-

-Sad ih složite...premeštajući ih...sve dok se ne poklope-

-Odmah Oče odmah-

-Sada ih zapamtite-

-Zapamtile smo ih Oče-

-Sada u njih uđite-

-Ali Oče...nema ulaza u kocke!-

-Onda od sna pričanja..ništa...neki drugi put-

-ALi Oče!!!OČE!!!NE odlazi-

-Osedlajte mi psa-

-Jel onog najmanjeg?-

-Najmanjeg kćeri moje-

-Idem na put-

-Gde ideš Oče?-

-Na put-

-kojim povodom?-

-Da na putu stojim,sedeći na svojemu najmanju osedlanu psu-

-Kada se vraćaš Oče?-

-Kad date ime svakom plavom zrnu peska crvene pustinje-

-Mučiš nas Oče!-

-NE!...samo vam verujem-

*   *   *   *

 DUGO SU VEĆ STARI

ON I ONA

ONA DUŽE OD NJEGA

ON DUŽE OD NJE

STARI SU
 PONEKAD KAD 
VETAR PROĐE
ČUJU ŠTA IM 
PUSTINJA GOVORI

PONEKAD NE
 LJUTI SU NA BOGA
LJUTI SU NA BOGOVE
JER
ZABORAVIŠE NA NJIH
JER
SMEJU IM SE
SVAKIM ZRNOM

DOSADNE

NEPREGLEDNE

MISLEĆE

PUSTINJE
 A NIJE SMEŠNO
STVARNO NIJE
GLEDATI
KAKO
PRVI BOG
NA
NAJMANJEM
OSEDLANOM
PSU
ZAUVEK SEDI
UJEDAJUĆI
SEBE NJIME
I
NJEGA SOBOM
DOK VEČNOST
U BRK
CERI IM SE