OLJUŠTITE NAM DEVET BRESAKA ŠOPENHAUER ARTURE

-Odakle Vam taj divan drveni nož Arture Šopenhaueru?-
-Dobih ga na poklon od svoje dražesne bake Žizel Artir?-
-Prelep je Arture...PRELEP!-
-Znam!Znam..tražiše ga iz Bečkog muzeja konceptualne neprocenjivosti..da u redovnu postavku stave ga-
-i?-
-Ne mogu ga dati!...Jednostavno ne mogu!-
-Zašto Arture?Zašto?-
-Taj nož je sve što mi je ostalo od Rembrantova Escajga-
-Gde ste pošli Arture??-
-Ja sam Vetar!!!VETAR!!!-
-Arture!Arture vratite se u sobu iz ovih stopa-
-iz kojih?-
-Iz ovih!-
-Divnih li stopa!-
-Oooo Da Arture gajena su u Zen Vrtu madam Kiri-
-Marije?-
-Da Da..Vi poznajete porodicu Kiri?-
-Kako da ne..Pjer već decenijama održava moje štale prljavim-
-Štale?-
-O Da!..Štale za moje rasne konje-
-Trče li?-
-Ponekad!-
-a konji?-
-Konji ne...Konji čekaju da se štale vrate sa hipodroma-
-OOO Ludosti najdraži moj Arture...Ludost! Ludost!-
-Želite li da Vam demonstriram silu ova Noža?-
-Oh! Da DA...Toliko sam uzbuđena...Želim! Želim!-
-Recite mi koliko možete najviše bresaka da zamislite u jednoj odaji?-
-Mislite breskvi?-
-Ne mislim-
-Oh! Arture to je tako teško pitanje...evo sad zbunili ste me Arture Šopenhaueru-
-Koncentrišite se!-
-Devet!!!evo Devete mogu-
-DEVET!?!-
-Da!...to je najviše što mogu Bresaka da zamislim u jednoj odaji..ni jednu više!-
-onda će DEVET biti oljušteno!-
-Pa to je grandiozna odluka..najdraži moj Arture-
-mogu li Vas zamoliti da mi...dok ljuštite breske svojim divnim drvenim nožem...ispevate nešto o karakteru...najdraži moj Arture?-
-Pa naravno!!!Naravno..najdraža moja!evo:

KARAKTER ILI VOLJA
NASLEĐUJE SE
OD OCA
A INTELEKT OD MAJKE
ZATO
BIRAJTE MUŽEVE
BIRAJTE SNAJKE
I NE UBACUJTE SEBE
U TUĐE BAJKE
UUUU TUĐE BAAAJKE!

-Divno!Divno Arture..kakav glas..kakav tajming..divno!divno!.D R A Ž E S N O!- 
-a sada na grob moje bake Žizel Artir-
-na grob?-
-Da-
-Ne razumem Arture...Zbunjujete me..zašto idemo na grob Vaše bake?-
-Da je iznenadimo oljuštenim breskama-
-Oh Arture!!!...nevaljalče jedan!..to samo Vama na um pasti može-