SNOVI O JAVI DA SMO STIGLI DA NE BRINU

Sinoć sam sanjao čudan san.
Prišao mi je čovek raširenih ruku i uzviknuo u oči:
-Ti si Ortodoksni Glupan...ali volim te!!!...volim te!!!-
odgovorio sam mu Hebrejski istančano:
-Ali ja sam Ateista..nisam Ortodox-
a on reče:
-Zato te i Volim...Zato što si Mahnit i srcu Rad i svaka ti je čežnja utopija-
zatim krenusmo da se udaramo šakama po očima.
Mene nije bolelo,ali njega jeste,
znam to po dikciji i po pucanju arkade u Temišvaru.
-do kad ćemo ovako?-
-Priznaj-
-neću-
-Priznaj-
-neću-
-Priznaj i otpevaću istinu-
-istina ne vredi pišljiva boba-
-onda zalijmo ruke u beton i na kupanje-
-Zatvorili su Turska kupatila-
-Onda u neka druga kupatila-
-Pogledaj u nebo dolazi izmaglica-
-nek dođe...gde ima za dvoje..biće i za trećeg-
U tom trenu se San završi,a ja oprah organizam od grašaka znoja,
a usta isprah svetom vodom ćilibarskom,
te se posvetih stvarnosti i izučavanju životnih prilika u neprilikama,
nadajuć se aplauzu u sirotištu mačaka.