-IZDAJA- (pisano malim prstom,ali velikim slovom)

RABIN JURIČ JE TOG DANA DOŠAO RANIJE IZ SINAGOGE.
NIJE KUCAO NA VRATA,VEĆ JE SAMO UŠAO U SVOJ DOM.
U SVOM DOMU JE ZATEKAO SEBE KAKO RAZGOVARA SA SOBOM O SEBI.
RABIN JURIČ SE OSETI IZNEVERENO,UPRAZNI KABALU
I IZLETI IZ SVOG STANA URLAJUĆI NA KOMŠIJSKE PSE.
RABIN JURIČ NIJE ZNAO ŠTA MU JE ČINITI,PA JE SATIMA
LUTAO PO TRGOVIMA GRADA KOJI NIJE POZNAVAO,
ZATIM SE ZAUSTAVIO ISPRED DOMA LETARGIJE,
UŠAO JE U NJEGA OPREZNO I ZAPOČEO PROCES
STAVLJANJA DRAPERIJA NA OGROMNE PROZORE DOMA.
U TOM TRENUTKU ZAČU KORAKE.

-BILO BI BOLJE DA SU DRAPERIJE MASLINASTO ZELENE,SVETLOST BI ONDA DAVALA SMARAGDNI ODSIJAJ PROSTORIJI I VERA BI BILA VRAĆENA-
-IZNEVERILI STE ME-
-ZAŠTO?-
-PRIČALI STE O M,MENI IZA LEĐA-
-NISMO-
-NISTE?-
-NISMO...SAMO SMO PRIČALI I TI SI UŠAO-
-SVE SAM ČUO-
-NE PLAČI-
-RADIĆU ŠTA BUDEM HTEO...KAD BUDEM HTEO-
-TO JE GRAMATIČKI NEISPRAVNO!-
-UĆUTI-
-TREBALO JE DA KUCAŠ-
-TO BI NEŠTO PROMENILO?-
-DA-
-ŠTA?-
-UŠAO BI U PRAZNU PROSTORIJU-